31/03/2023
Ljubica Marić rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu. Dve godine kasnije, porodica se seli u Beograd, gde Ljubica otpočinje obrazovanje na violini. Koreni njenog muzičkog izraza prate se do detinjstva: prisećala se očevog konja, koji je, po povratku vojske iz Drugog balkanskog rata, prodefilovao uz trube, ali bez jahača. Ova snažna impresija pokliča biće oponašana u delima Ljubice Marić.
Njenu darovitost zapazio je J. Slavenski, kod kojeg je, uz M. Milojevića, učila kompoziciju. 1929. diplomirala je violinu i kompoziciju, čime je postala prvi kompozitor sa diplomom izdatom u Srbiji, ali i prva srpska kompozitorka. 1932. diplomirala je na Majstorskoj školi za kompoziciju u Pragu, a završila je i studije dirigovanja, što će je učiniti jednom od prvih dirigentica u Evropi. Studije klavira završava u Berlinu. Potpisavši manifest, kojim se osuđuje umetnička politika festivala savremene muzike u Strazburu u organizaciji H. Šerhena, nemačkog dirigenta i promotera savremene muzike, Ljubica gubi njegovu podršku i 1933. se vraća u Beograd, da bi se dve godine kasnije preselila u Zagreb. Zbog prepiske sa V. Vučkovićem, kompozitorom i komunistom, pretresen joj je stan, a bila je i hapšena. 1936. ponovo odlazi u Prag, gde završava specijalističke studije mikrotonalne muzike. Vrativši se najpre u Zagreb, trajno se nastanjuje u Beogradu i zapošljava kao profesorka u muzičkoj školi „Stanković“. Po povratku godinama nije komponovala – proučavala je narodnu muziku i Mokranjčev zapis srpskog „Osmoglasnika“. Od 1945. do 1967. bila je docent i profesor Muzičke akademije u Beogradu, a izabrana je i za dopisnog člana SANU, čiji će redovan član postati 1981. Preminula je u Beogradu 17. septembra 2003.
Bavila se i slikanjem i pisanjem, pa iz njenih zapisa izdvajamo citat: ,,Važno je imati znanje, ali je još važnije sticati ga sopstvenim razlikovanjima."
Zabeleženo je da je kompozitorka po stanu kačila porodičnu srebrnariju i očev zubarski alat, te u njih udarala i zvonjavu pratila na violini. Instalacija N. Markovića i M. Janića, sa izložbe povodom 100 godina od rođenja kompozitorke u SANU, upravo oponaša takav ambijent.
Boja dizajna inspirisana je imenom naše prve kompozitorke.
